Cena projekta

[Con]

Kako naplatiti projekat,po kojoj ceni-kvadratura,broj sadnica,tezina izrade projekta...-da li postoji neki zakon koji to podr�ava?Kako to rade projektantski biroi?Cujem da neki rasadnici naplacuju u odnosu na ukupnu cenu nabavke sadnica i izvodjenja 10%-15%?Ipak nas pejza�ne arhitekte to veoma treba da zanima ,a o tome se ni�ta nezna(mo�da ja neznam).Ako arhitekte jedan projekat vi�espratnice za koji utro�e oko 4 meseca �ivota mogu da naplate 20.000 e mi bi trebali barem 20x manje.Kada ?e taj zakon do?i na dnevni red.Da li postoji neki ,,tajni" dogovor unutar UPA oko toga?

[gradinar]

Uh, ovo je dobra tema...

Izgleda da se u PA svak snalazi kako ume, kako zna (i koliko mo�e) da naplati. Na �alost, jo� uvek nas sa cenama ubijaju upravo ti rasadnici... I razni priu?eni "stru?njaci".
Mnogo puta sam u?estvovao u tim diskusijama sa kolegama. ?ak sam u jednom momentu davno napravio sopstveni cenovnik, ali se to odnosilo samo na privatne vrtove. U me?uvremenu je taj cenovnik vreme pregazilo. Svakako da kriterijum kod nas ne mo�e biti broj sadnica, niti kvadratura... (za razliku od arhitekture). To kod nas ne mo�e biti prava mera. Na 1 aru mo�e� imati ?ist travnjak ili mo�e� imati fontanu - razlika je kao nebo i zemlja!

U In�enjerskoj komori Srbije (IKS) su razne struke poku�avale da naprave cenovnik "minimalnih" usluga. Na primer - urbanisti. Gledao sam neki njihov predlog za urbanisti?ke projekte (ne�to blisko nama) i bio sam prili?no zapanjen. Urbanisti?ki projekat je znatno manje slo�en od pejza�nog, a cifra u njihovom tada�njem predlogu je bila - 600evra po aru! Ej, to su razmere 1:1000 ili 1:500 (u najslo�enijem slu?aju). Na�i bi bili presre?ni da toliko naplate za glavni projekat najslo�enijeg vrta... Na kraju, ne znam �ta je bilo s tim, vidim da su te cenovnike uklonili sa sajta IKS.
U UPA je napravljen Pravilnik o cenama projektantskih usluga po uzoru na hrvatski i nema?ke pravilnike (ima ga na sajtu UPA). Taj cenovnik je definisan u odnosu na investicionu vrednost i slo�enost objekta. To jeste dobra mera, ali investitor tra�i cenu unapred......E, to je ve? problem.

Nastavi?u se...

[jelena]

Gde se nalazi cenovnik, ne mogu da ga prona?em na sajtu

[Tibor]

http://www.upa.org.yu/doc/PRAVILNIK%20o%20naknadama%20u%20PA.doc

[Tarja]

Zahvaljujem "gradinar"-u i Tiboru na ovim korisnim informacijama!!!!!!
Pozdrav svima ljudi 

[gradinar]

...da se nastavim.

Jednom prilikom ?uh da Gradsko zelenilo u BGD-u ima neku cenu za projekat oko 3 evra po m2... Onda ?uh od jedne koleginice: "uh, ma kakvi! Ja sam sre?na da mi cena iza?e na 1 evro po m2!". Onda sam u jednom arhitektonskom birou video da oni cenu od 3 evra smatraju sme�nom...
Moj zaklju?ak je bio da se cene na na�em tr�i�tu (ako ho?emo da ih izrazimo po m2) kre?u u jednom vrlo �irokom rasponu od oko 0,3 evra pa do nekih 5 evra po m2!?
To jeste relativno veliki raspon (koji dodu�e po?inje previ�e nisko), ali je taj raspon opravdan s obzirom na vrlo razli?itu slo�enost PA objekata (naravno ovde ra?unam projekat u celini, a ne samo projekat tzv. "ozelenjavanja").

A onda se pojave informacije od klijenata da su dobili projekat za d�abe... Ustvari, priu?eni ljudi koji imaju rasadnik natovare kamion svojim sadnim materijalom, odu na teren i "kreiraju" na licu mesta! Naplate cenu sadnog materijala uve?anu za transport, "kreaciju" i sadnju i... to je to! U su�tini, oni naplate i projekat klijentu, ali on toga nije uop�te svestan... A projekat klijent ne dobije, niti je prostor valjano osmi�ljen. Mislim da je dosta te�ko stati takvima na put.
Ipak, ostaje nada da ?e se stanje promeniti, jer se u poslednje vreme ipak po?inje primenjivati Zakon o planiranju i izgradnji, bar za javne objekte i bar u Beogradu i Novom Sadu. A i ljudi koji imaju licence se trude da unov?e svoje ste?eno pravo...

[jelena]

Ova tema je veoma bitna I drago mi je sto otvorena. Pre svega, naplacivanje necijeg rada  govori i o vaznosti onog sta radi i smatram da je nenaplacivanje I slabo naplacivanje projekata u praksi veoma krivo za devastiranje nase struke. Cenis svoj rad onoliko koliko ga naplatis I ukoliko ga slabo naplacujes automatski unizavas I sebe.

U praksi se desava upravo to,  ali kada bi se dogovorili kako i koliko da naplacujemo radove, uspostavili pravilnik I pridrzavali ga se, to bi po meni bio jedan od bitnih koraka za  struku i polozaj pejzaznog arhitekte.

Potpuno se slazem sa Gradinarom za rasadnicare  I ostale priucene I njihove kreacije koje potpuno devastiraju ono sto mi jesmo. Ali ne rade to samo oni. Problem je I sa firmama koje rade projektovanje i izvo?enje jer na osnovu razgovora znam da dosta njih projektovanje smatra kao cisto gubljenje vremena, I ne daju nasim kolegama da osmisljaju dobre projekte jer je to gubljenje vremena,  jer pravi novac lezi u izvo?enju.
I na osnovu toga, projekat odnosno neko idejno resenje (neki to cak I nazivaju biodekoracijom ) se daje besplatno��..� gde smo tu mi, pejzazne arhitekte???  To je katastrofa � lakse I za investitore logicno je naplatiti rad fizickih radnika nego nas rad.  I zelene povrsine lice na ovo na sta lice I mi smo lose placeni!!!......zato sto se ne rade i ne postuju projekti, samo da se oni ne bi naplatili !!!.  ne vidim drugi razlog??? Koliko novca u gradjevini se izdvaja za sve druge stvari,  a kad trazis novac za projekat koji kosta kao npr.  plocice u kupatilu na njihovoj vrloj gradjevini (ok, lupila sam :- ) kao da im kopas oci.

Meni se cesto desavalo da me neki potencijalni investitor pozove da treba da mu se sredi oku?nica, poslovni objekat, stambeni kompleks isl��.ja kazem prvo treba da se uradi projekat I onda nastaje haos (sem sa arhitektama oni razumeju da je projekat neophodan)�sta ce meni projekat, meni treba ponuda isl. Onda objasnjavas kako ne moze da se uradi ponuda bez projekta, kako ne moze da valja bez projekta, kako su projektovanje I izvo?enje neovisni, kako na osnovu projekta mogu uzeti ponude I od drugih firmi  isl�.a onda oni kazu pa to neka bude rizik vaseg posla, niko do sada od ostalih nas nije trazio novac za projekat I tako��.Do sada smo izgubili dosta projektujuci u prazno I dajuci u prazno ponude na osnovu njih, sada strogo naplacujemo projekte.

Mislim da bi  svi trebalo da zauzmemo veoma cvrst stav oko toga I nadam se da nisam preterani entuzijasta  ako smatram da bi to bilo mogu?e. U vezi toga me zanima sta se desava sa ovim pravilnikom, njegovim usvajanjem? Bilo bi lepo imati papir koji mozes staviti nekom investitoru npr. gradjevincu pod nos kada se izbeci I kaze PA DOBRO DA LI STE VI NORMALNI, TRAZITE TOLIKO NOVCA ZA PROJEKAT A JA TO  MOGU I SAM DA OSMISLIM ZA DZABE!!! (ali ipak zove nas)

Bilo bi super I da se ostali iz prakse jave da razmotrimo ovu bitnu temu!

[Djulsa]

       Prvi put sam na forumu i ba� sam se iznervirala � napisala sam ceo odgovor koji se naprosto izgubio.
       A �ta sam to htela?
       Da pohvalim Jelenu, kako je sve lepo opisala. I da probam da doprinesem re�avanju ovog pitanja.
       Moj primer nije svetao, jer jednostavno ne znam sa novcem. Svojevremeno sam i ja ?itala taj cenovnik i na samom po?etku odustala. To je ne�to do te mere nerazumljivo da je beskorisno! Nego, hajde da pojednostavimo stvari, da se slo�imo, udru�imo i dogovorenog pridr�avamo.
       Predla�em da konsultujemo profesorku ekonomike (u vreme studiranja prili?no neozbilno sam do�ivljavala taj predmet), jer zami�ljam da bi ona najstru?nije mogla da obradi temu.
       Ve? neko vreme se pridr�avam ove pri?e: cena projekta je od 0,3-3 �/m2 ili 5% investicione vrednosti. Naravno, manji prostor ili sitan vez  podrazumevaju vi�u cenu. Treba biti dovoljno ve�t pa odr�ati ?vrst stav, ne dozoviliti da se obezvredi dogovoreni rad.
       Potrebno je da se jasno defini�e kategorija projekta, kao i njegov sadr�aj. Da li je licenca neophodna? Da li je u pitanju samo idejno re�enje (jednostavan crte�) sa specifikacijom sadnog materijala ili su u sadr�aju detaljno obra?eni svi materijali, mobilijar, rasveta, sistem za zalivanje, drena�a, predmer i predra?un, preporuka odr�avanja, nacrtani preseci kroz teren, 3D model i sl?
       Evo, na tr�i�tu postoje licencirani projektanti zalivnih sistema, da li neko zna koja je cena po m2?
       I za�to ?ute starije kolege? Ne verujem da nisu dovoljno operativne da bi se priklju?ile forumu. Pre ?e biti da je u pitanju velika tajna. Provereno rade licencirane projekte (za velike poslovne objekte npr.), lepo ih napla?uju, a dodatno se tale, jer projekat mora i da se revidira (za neupu?ene, i to se napla?uje).
       Uzgred, polaganje stru?nog ispita nije organizovano ve? godinu dana, samim tim se ni nove licence ne izdaju ve? neko vreme... Mislim, �ta re?i.
       Vidim da kod izdavanja dozvole za izgradnju manjih objekata nije neophodno da se prilo�i na� projekat. Sve bi bilo druga?ije da je tako. Mrzovoljni investitori bi shvatili da i ta usluga mora da ima svoju cenu. A za nas bi kona?no bilo posla.
       Trebalo bi da se prozovu svi oni koji nam se me�aju u posao i umanjuju njegovu vrednost. Evo, svi i�?ekujemo taj Salon PA, da vidimo �ta ko ima da poka�e, da odmerimo snage, da vidimo gde smo. Tu ?e se sigurno na?i i projekti koji su ura?eni za d�, iz puste �elje da se ne�to radi. Nagrada ne?e ni biti, dobro neke plakete. Zar ne bi bilo lepo da je jedan Garden Centar ili Gardenia ili Biodekor ili ne znam ko tako jak ko se oslanja na na�u struku, zar ne bi bilo lepo da je sponzorisao manifestaciju? Ali ne, oni ne rade projekte i ne znaju �ta je to, oni donesu i zasade biljke?
       Pa hajde da im se mi nekako odupremo. Hajde da se dogovorimo, jer ako sami sebe ne budemo cenili ne?e nas ni drugi ceniti. Ako budemo napravili jasan cenovnik svako ?e mo?i da mu se prilagodi. Sigurno iskusne kolege ne treba da napla?uju isto kao diplomci, ali nam je potrebna ta srednja vrednost kao reper na osnovu koga ?e klijent mo?i da se napravi izbor me?u kolegama.

[gradinar]

Ajde onda da predlo�imo sve mogu?e kriterijume za formiranje cene...
Ve? smo konstatovali da je univerzalna cena po kvadratu te�ko prihvatljiva...
Evo, ja ?u navesti neke kriterijume (za po?etak) koji su meni nekad slu�ili kao merilo:

1) nivo projekta (idejno re�enje - idejni projekat - glavni projekat);
2) sadr�aj projekta (nekad radi� sve: nivelacija + parterni gra?evinski elementi (staze, platoi) + 3D gra?evinski elementi + zelenilo + dizajn mobilijara, a nekad samo pojedine elemente od toga);
3) slo�enost objekta koji se radi (nije isto raditi pjacetu sa dosta razli?itih detalja i izleti�te sa jednom stazom i ne�to stabala...);
4) veli?ina objekta (ipak i ovo mora da se ra?una, iako je uglavnom lak�e isprojektovati jedan prostor od 10 ari, nego 2 od po 5 ari, ali veli?ina mo�e da opravda cifru..)

To je prvo �to mi je palo na pamet. Treba napraviti tabelu i ukrstiti ove faktore. Onda bi mogli da se formiraju kvantitativni izrazi cene, ?ak i po kvadratu.
Naravno, postoji i onaj kriterijum koji je pomenut u prethodnoj poruci - ime projektanta, posedovanje licence, iskustvo... Zato treba napraviti cenovnik MINIMALNIH cena (kao �to su to druge struke radile u IKS), a onda neka pojedinci na osnovu svojih sposobnosti naplate vi�e od toga ukoliko mogu.

P.S.
Postoji jo� jedan kriterijum - procena plate�ne mo?i investitora... Vrlo ?est metod kojim se svi koriste ("tra�i najvi�e kolko misli� da mo�e� da dobije�").
Me?utim, ovaj kriterijum se ne sme nigde pojaviti, jer nema veze sa etikom i profesionalno�?u...

[Djulsa]

        Ovo izgleda niko ne ?ita?!
        Vrlo je mogu?e da svako nalazi li?ni interes u skrivanju cene projekta. ?im ne postoji �elja ni volja da se zajedni?ki formira osnova za ovu temu.
        Ba� sam razo?arana. 

[volonter]

Nije istina, da niko ne ?ita - ja redovno ?itam sve teme i nove poruke.
Tema je vrlo ozbiljna, ali na forumu ima najvi�e studenata i sve�ih diplomaca koji nemaju dovoljno iskustva na tom polju, a neke starije kolege ni ne koriste net.
Pravo mesto gde treba re�avati ovo pitanje je na zasedanjima UPA-e.

[jelena]

Po meni su kriterijumi koje je naveo gradinar za formiranje cene potpuno adekvatni. Takodje se slazem da se uvedu minimalne cene.
Kako formirati cene za date parametre?
Sto se tice cene projekta do sad - pa otprilike kao i djulsa - 5 % inv. vrednosti (10 % kao sto uzimaju npr. nemci vrlo tesko, cak nemoguce  ) To su moja iskustva.
Sta ostali misle?
Kolege???

[gradinar]

Svetska iskustva (ako pogledamo literaturu) govore da se cena projekta u odnosu na investicionu vrednost pejza�nih objekata kre?e od 4% do 12%...

Koji procenat ?e se uzeti zavisi od slo�enosti i veli?ine objekta.
Ako je objekat mali i projektantski komplikovan - procenat je ve?i, a ako se radi o velikom prostoru koji ima veliku izvo?a?ku vrednost, a malu projektantsku slo�enost onda je procenat manji...

Koliko je to na na�em terenu - ne znam ta?no.

Ipak, najve?i problem je re?i unapred cifru, pre projektovanja, kad jo� uvek ne znamo investicionu vrednost...(jer najve?i broj investitora upravo �eli da zna unapred).

[Djulsa]

CIFRA JE DEO BROJA!

Cifara ima svega 10, a brojeva beskrajno mnogo...