PRAKSA I PEJZAZNI DIZAJN

Ba� sam o tome razmi�ljao ovih dana. Poku�ao sam da se stavim u situaciju studenata koji su na po?etku i imaju sli?ne dileme... I ja sam nekad razmi�ljao o tome.
Moj odgovor je slede?i:
Ma�ti treba pustiti na volju, jer to razvija kreativnost. Zbog toga smatram da studentima treba da bude maksimalno dozvoljeno veliko ma�tarenje u svojim radovima. Ukoliko budu sputani u razmi�ljanju, onda ?e kasnije u praksi biti prili?no boja�ljivi i nekreativni, ?ak i kad budu imali priliku. Isto to va�i i za konkursne radove.
Mnogo je lak�e da se kasnije u praksi spusti� na zemlju (ali zadr�i� razmi�ljanje o dimenziji kreativnosti), nego da bude� kreativan ako si nau?io da bude� sputan.
Neko ?e re?i da je praksa u nas daleko od ludih ma�tarija, ali ja mislim da to ne mora biti tako.

�ta to mo�e biti ograni?enje za kreativan dizajn u praksi?
Tri stvari:
1) izvodljivost
2) nerazumevanje investitora
3) novac
- �to se ti?e izvodljivosti, niko valjda ba� nije toliko lud da smi�lja nemogu?e (a ako jeste, onda ?e biti dizajner samo na papiru...).
- Nerazumevanje investitora jeste problem (?esto su na�i investitori novokomponovani bogata�i koji smatraju projektanta najamnom radnom snagom koji treba da sprovede njegovu ideju). Ipak, ?esto je problem i u ve�tini projektanta da prezentuje ideju...
- �to se ti?e novca to mo�e da bude realno ograni?enje...
Ali to ne zna?i da ne treba biti kreativan. Onda treba razmi�ljati kako BITI KREATIVAN UZ MALO PARA!
Jedan lep primer takve izvedene kreativnosti je rad "General Maister memorial park" koji je dobio Veliku nagradu Salona PA.
Ni�ta monumentalno, a kreativno, originalno, uspe�no, sa puno simbolike. Jedan neinteresantan "dronjak" od prostora je pretvoren u ne�to zanimljivo.
Tako ne�to ne bi mogao uraditi pejza�ni dizajner kod koga je kreativnost zamenjena "realno�?u". Zami�ljam kako bi neko od starih na�ih pejza�ista koji su sebe sputali na�om "realno�?u" osmislio takav prostor...