U velikim gradovima sveta širi se nova vrsta urbane gerile, ali koja ne nosi puške i pištolje, nego sadi cveće.
Pokret koji se već proširio u Londonu, Parizu i Los Anđelesu nazvan je "gerilsko baštovanstvo", kao nova vrsta urbanih grafita i borbe za zaštitu životne sredine, javlja "Glas Amerike".
"Gerilski baštovani" su građanski aktivisti koji transformišu urbani pejzaž sadeći cveće na javnim, zapuštenim prostorima bez dozvole. Mogli bi ih zvati grafitima sa suncokretima i petunijama.
Verovatno je da su izabrali izraz gerila, jer se pojave i izgube u kratkom vremenskom roku.
"Odaberemo mesto i dođemo bez dozvole. Uradimo ono što treba da uradimo i - izgubimo se", kaže Tereza Blaner i njen partner Dog, koji su pokušali da sađenjem cveće upozore i spasu zaboravljeni deo svog vašingtonskog susedstva.
Oni imaju i svoje blogove na kojima pišu o svojim baštovanskim grafitima - često načinjenim krišom i pod okriljem noći. Često koriste Internet za oglašavanje o mestu naredne "akcije".
U gerilskom baštovanstvu je važno da se koriste biljke koje ne zahtevaju veliku negu i treba da se sadi tamo gde se ne održava zelenilo, gde i inače neće nastati nešto lepo.
"Gerilski baštovani" često biraju istaknute lokacije da bi uputili poruku o zaštiti sredine - kanalizacioni otvor ili napuštenu trafiku. Međutim, Tereza kaže da njeni gerilci više vole da stvaraju stalne urbane bašte koje ljudi - i opštinski radnici - kasnije neće moći da unište.
Ovi placevi sada možda ne izgledaju naročito privlačno. Ali kada dođe proleće, umesto popucalog betona, tu će biti žbunje i cveće. Iako su verovatno prekršili gradske propise o privatnom posedu, oni ne očekuju da će imati probleme sa policijom.
"Mi smo im najmanja briga. Subotnje veče u gradu? Sigurna sam da se tu događa daleko više stvari od baštovana koji sade biljke u mraku", kaže Tereza Blaner.
