(pismo poslato Upravnom odboru Udru?enja pejza?nih arhitekata od koleginice Brankice Ristanovi? iz Arilja):Po?tovane kolege,
li?na i profesionalna etika mi nala?u da je potrebno obavestiti sve ljude sa ekolo?kim sluhom o de?avanjima usko povezanim sa vodosistemom Rzav, odnosno sa nepovratnim gubitkom naj?istije reke Srbije. Sa obzirom da takvu dragocenost imamo ne samo na nivou dr?ave ve? i na nivou same planete, neophodno je toj reci uzvratiti trudom na njenom o?uvanju.
U Arilju na reci Rzav postoji hidroakumulacija ??evelj? iz koje se vodom za pi?e snabdeva pet gradskih op?tina: Arilje, Po?ega, Lu?ani, ?a?ak i Gornji Milanovac. Od politi?kih izbora do izbora rastao je broj sela u kojima se vodovodna mre?a ?irila tako da je sada koli?ina vode iz postoje?e akumulacije nedovoljna za snabdevanje navedenih op?tina. Kako bi se dovoljna koli?ina vode za pi?e obezbedila, predvi?a se izgradnja jo? tri hidroakumulacije ?Svra?kovo?, ?Roge? i ?Orlova?a?. Pritom, teritorije ostalih op?tina nisu bez lokalnih resursa koje treba istra?iti a postoje?e reke i vodne resurse pre?i??avati i od daljeg zaga?enja za?tititi.
Javnosti, kako lokalnoj tako i ?iroj, nisu poznata istra?ivanja o posledicama koje bi nastale eventualnom izgradnjom predvi?enih akumulacija. Vodeni tok bi se sveo na nivo potoka a time bi nestale mnoge vrste riba, vodenih rakova, i dr. odnosno, ?ivot ovog ekosistema bi bio uni?ten. Hidroakumulacije bi svakako izmenile mikroklimu. Kakve bi to posledice imalo po zdravlje stanovnika i po uzgoj najpopularnije izvozne vo?arske kulture u zemlji po kojoj je Arilje poznato ?itavom svetu? Analize uticaja, Plan predela ? da li iko o tome govori u ovoj situaciji
NE.
Bilo je i ranije surovih poku?aja brutalne eksploatacije Rzava kada se svojevremeno htelo prevesti pola vodenog toka Rzava u reku ?etinju kod U?ica ?to Ariljci nisu dozvolili.
Gotovo ?itav tok reke se mo?e smatrati turisti?ko-rekreativnom zonom sa svojim zadivljuju?im bioekolo?kim i scenskim diverzitetom. Za ?itelje Arilja postojanje i opstanak Rzava uz crkvu Svetog Ahilija iz 1296.godine, su pitanja identiteta. Ako hram iz 13.veka predstavlja duh i dostojanstvo, lepota i ?istota Rzava, kao i ?ivot koji buja oko njega, su svakako du?a ovog mesta.
Iz iskustva znam koliko je psiholo?ko-sociolo?ki aspekt postojanja ove reke zna?ajan. Svaki mali grad je ekvivalent za nedovoljanu ponudu kvalitetnih sadr?aja mladima koji ne retko pose?u za narkoticima u ?emu, na ?alost, ova op?tina prednja?i. Koliko siroma?ne dece ne?e videti more a ni bazen? Kako im onda oduzeti Rzav ? retku radost?
Moje detinjstvo i odrastanje je prelepo jer je Rzav u njima, ?to ?elim svim generacijama koje ?e do?i i od kojih smo Rzav samo pozajmili.
Od Grupe gra?ana iz Arilja na ?elu da Dr Momom Plazin?i?em pokrenuta je peticija koju mogu potpisati svi oni koji ?ele da se sa?uva naj?istija reka Srbije. Ohrabruje uspeh koji je postignut u o?uvanju reke Tare i mnogi drugi primeri pobede ekolo?ke svesti i ?asne savesti.
U nadi da ?emo imati vi?e ovakvih pobeda i sa po?tovanjem svima,
Brankica Ristanovi?, dipa
