Manjak interesa za PA studije?

[gradinar]

Ove godine (2008) se na studije PAiH na Šumarskom fakultetu prijavilo samo 83 kandidata.
�to zna?i - nikad manje!!!
(doduše prima se čak 77..., znači - samo šestoro će da izvisi...)
Uzgred, interesantno je da se broj kandidata zainteresovanih za šumarstvo povećao (prvi put da ih je više nego na PA...)

Inače, (na primer):
- 2002 godine se na PAiH bilo prijavilo 175,
- 2003 - oko 150
- 2004 - 125...
...
- 2006-113
... i evo ove godine - 83!!!

Zašto broj pada na Šumarskom f.?

Prvi razlog:
U Novom Sadu su otvorili Hortikulturu pre 5-6 godina, a pre 2 godine i Pejzažnu arhitekturu (doduše nemaju skoro nijednog profesora za STVARNO stručne predmete, ali ko te pita...).
Od ove jeseni startuje Hortikultura i na Poljoprivrednom u Zemunu.
Svi oni su odvukli neki deo kandidata...

Drugi razlog (možda):
Šumarski fakultet nikako da se opredeli - nemože i Pejzažna arhitektura i Hortikultura kao jedan program..., to mora da se podeli (Novosađani su startovali odmah sa dva programa...).

A možda postoji i neki treći razlog, ili i četvrti: generalno opada broj kandidata za studije, a možda ljudi i nisu baš zainteresovani za PA, a možda...

Šta vi mislite?

[cimer]

tako i treba...upravo je to nas fakultet, da ne kazem odsek i zasluzio...kako sejes tako ces i znjeti...to je sasvim dovoljan razlog...

[volonter]

Pametna deca; nisu ludi da studiraju p.a. u zemlji srbiji
sve bih ja to ukinula

[ins3ct]

Mislim da su samo ljudi razumeli ono sto niko nece da im kaze, za neke struke u ovoj zemlji ima mesta..za neke nema, ili bar nece biti u skorije vreme. Bilo bi fenomenalno kada bi neko napravio statistiku neke generacije, recimo na svim fakultetima, da se vidi gde su ti ljudi danas, po dva jednostavna kriterijuma: zive od struke koju su zavrsili, ili ne. I onda bi se lepo videlo gde smo i u odnosu na to i kolike su potrebe za d.i.p.a godisnje...

[gradinar]

E... za tako ne�to treba da postoji sistem, a mi nemamo sistem u dr�avi.

Znamo koliko je diplomiralo do sada, ali koliko radi u struci... - pojma nemamo.

Recimo da je diplomiralo od 1964 do 2008 oko 1300 (malo manje)... recimo da u Srbiji �ivi i radi oko 850 (preostali su iz biv�ih SFRJ republika, iz inostranstva, neki su oti�li napolje, neki ve? umrli)...

Sude?i po broju licenci (oko 150 na�ih ljudi ima licencu) zaklju?ujemo da se broj mogu?ih zaposlenih u struci u Srbiji kre?e izme?u te dve cifre (150-850). Ali to je mnogo �iroko. Svakako je vi�e od 150 (jer ima puno onih koji rade a nemaju licencu). Moja procena je: oko 450 ljudi radi u struci u Srbiji.

[gradinar]

No, da se nastavim...

Uz  nekakav napredak zemlje, taj broj zaposlenih bi trebao malo da poraste...
E, sad, po�to se prirodna smena generacija u na�oj struci obavlja tek poslednjih 7-8 godina (odlaze ljudi u penziju), treba utvrditi koji je to broj. Verovatno jo� uvek mali - mo�da 15-tak godi�nje. Ali ?e se verovatno uskoro malo po?eti pove?avati. Recimo 20-tak.
To zna?i da bi bilo normalno da toliko godi�nje i diplomira + neki ljudi koji ?e da odu nekud... zna?i oko 25 diplomiranih godi�nje je sasvim dovoljno.
Skoro da je toliki prosek i bio u peridu od 1964 do 2008. Ta?nije, on iznosi oko 27-28 diplomiranih studenata godi�nje. I to je OK. Ali se ranije upisivalo oko 60 i diplomiralo manje od 50%!

A pogledajte sada:
�umarski fakultet upisuje - Pejza�na arhitektura i hortikultura: - 77 (pre neku godinu ?ak i 104!)
Poljoprivredni u Novom Sadu - Pejza�na arhitektura: - 55, a Hortikultura - 30
Poljoprivredni u Zemunu - Hortikultura (od ove godine) - 50...
77 + 85 + 50 = 212 !!!!!!!!!
Pa ti vidi...
Neko ?e re?i da sve �to sam nabrojao nije ista struka... i nije, ali je takva konkurencija bez kvaliteta (koji ionako nedostaje). To je hiperprodukcija bez kraja.
A realno - trebalo bi upisati jedno 30 ljudi na Pejza�nu arhitekturu i jedno 30 na neku Hortikulturu - u celoj Srbiji. I puna kapa...

[??????]

   
   Mislim da to i nije tako lose,dosada smo imali hiperprodukciju.Sa ovim studentima ce se verovatno raditi u manjim grupama, umesto  kvantiteta dobice se  kvalitet.Mislim da bi trebalo da se vodi racuna i o regionu u smislu koliko studenata se prima u Zagrebu,Ljubljani i sl.kao i o kvalitetu nastave koja se tamo izvodi.

[mish]

Mislim da odgovor na ovo pitanje moze da se nadje u danasnjem izdanju "Blica". Na srednjim stranama pise kako studenti arhitekture vide prostor oko Kuce cveca. Profesor Djukanovic govori o tome kako su se studenti u svojim resenjima opredelili za ozelenjavanje i pejzaznu arhitekturu!!!!??
Imam utisak da su ljudi koje zanima pejzazna arhitektura shvatili da ako zele time da se bave, moraju da zavrse arhitekturu, posto izgleda da jedino oni znaju time da se bave.
Sto je najgore, ovo nije prvi put da arhitekte daju misljenje o tome kako treba da izgleda jedna zelena povrsina, a jos gore je to, sto se niko iz struke nije pobunio ili barem prokomentarisao.
Mislim da je krajnje vreme da se nesto pokrene i promeni u celoj toj prici. 
 

[kontrash]

Evo primera iz prve ruke... kako se to radi u inostranstvu..
Pariz ima drzavni fakultet za pejzaznu arhitekturu koji upisuje 10-ak studenata godisnje.. svi imaju posao kada zavrse sa studijama..
Beograd upisuje 70 studenata godisnje i koliko njih na kraju nadje posao???!!!
Ako uporedimo to sa brojem stanovnika.. Zakljucujemo da bi Beograd trebao da ima 2 studenta pejzazne arhitekture.. ali mislim da bi cak i u tom slucaju zaposlenost bila 50 %  ))

[gradinar]

Pa mo�da i nije ba� tako u Francuskoj (imaju oni razli?ite specijalizacije, pa bi se to skupilo)...

Mislim da bi za celu Srbiju bilo najbolje:
- Pejza�na arhitektura:
jedne dr�avne studije - 30-tak studenata na osnovnim studijama + 20-tak na masteru.

- Hortikultura:
isto 30 osnovne studije + 10-tak na masteru.

Da se naprave samo jedne dr�avne studije PA, najbolje bi bilo u Beogradu i da se upi�e 30-tak studenata na osnovne studije (kao jedno odeljenje u srednjoj �koli). I mislim da bi to trebalo da budu interdisciplinarne studije (kao departman u sastavu Univerziteta gde bi predavali profesori sa raznih fakulteta: �umarskog, Arhitektonskog, Primenjenih umetnosti, Gra?evinskog, Geografskog... - dovoljno je 10-tak nastavnika + mo�da 12-tak asistenata).

Sli?no va�i i za Hortikulturu - 30-tak studenata, a profesori da budu kombinacija �umarskog i Poljoprivrednog fakulteta.

�ta ka�ete na ovakvo vi?enje stvari?

[kontrash]

To resenje bi bilo najbolje.. samo.. pitanje da li je ostvarljivo u nasoj zemlji...
Ovako je Sumarstvo progutalo celu PA struku.. i nejasno je za sta se skolujemo..  ispada za sve po malo.. !!!
U Madjarskoj na primer postoji nezavisni fakultet za PA... i u okviru njega smerovi tipa: Urbano planiranje, Pejzazna arhitektura, Urbani dizajn... itd...

[eight]

Mislim da to sto arhitekte iznose svoje misljenje o otvorenim prostorima ili daju predloge nije nista strasno, s obzirom da postoje ljudi koji nemaju nikakvo predznanje o pejzaznoj arhitekturi i ne zanima ih da nauce, a izvode radove, bez projekata po Srbiji. Cemu onda skolovan kadar u Srbiji 

[gradinar]

Evo sad je 2009...

Opet prijemni na PAiH na ŠF u Beogradu.

Sada se još manje prijavilo - 74 kandidata!

doduše, i prima se nešto manje nego prethodnih godina (65).

Pogledaćemo još situaciju u Novom Sadu...

[gradinar]

E, u Novom Sadu se prijavilo 77 kandidata na Pejzažnu arhitekturu (+ 30 na Hortikulturu).

Dakle više nego u Beogradu...

[Larix]

По томе се онда и у НС-у благо смањује број пријављених, пошто сам ја прва новосадска генерација пејзажиста (2005) и тада се пријавило скоро њих 90.