Istorija Udruženja pejzažnih arhitekata Srbije

Pejzažna arhitektura se u Srbiji još uvek smatra „mladom strukom“, tako da je i Udruženje pejzažnih arhitekata Srbije organizacija koja nema dugu istoriju.

Pejzažna arhitektura kao delatnost uređivanja pejzaža datira od davnina, u celom svetu, pa tako i u Srbiji. Prvi pokazatelji aktivnog odnosa čoveka prema pejzažu na tlu današnje Srbije se mogu pronaći u Lepenskom viru na obali Dunava (9.500-5.500 godina pre nove ere). Pored toga, arheološkim nalazima je utvrđeno da su postojala naselja pored Dunava u Starčevu kod Pančeva (oko 6.000 godina PNE) i u mestu Vinča kraj Beograda (oko 4.500 god. PNE). Ovi značajni arheološki lokaliteti pokazuju koliko je predeo (reljef, mikroklima, blizina vode, prirodni resursi, pogled…) bio važan za formiranje naselja i život čoveka.

Ipak, prvi uređivani mikro pejzaži u Srbiji su narodni i manastirski vrtovi iz srednjeg veka i oni predstavljaju prave začetke pejzažne arhitekture u Srbiji.

Prvi parkovi u Srbiji su nastali u XIX veku (park u Vršcu, Topčider u Beogradu, banje u Srbiji…). Autori su bili uglavnom francuski ili češki vrtlari.

1867.

Izrađen je prvi urbanistički plan Beograda koji je u sebi sadržao i prvi plan sistema zelenila grada (sistem zelene infrastrukture). Autor plana je bio Emilijan Josimović, prvi urbanista u Srbiji.

Značajne ličnosti u istoriji pejzažne arhitekture u Srbiji su:
Emilijan Josimović (1823-1897) – prvi urbanista i tvorac prvog urbanističkog plana sa planom sistema zelenila Beograda, zahvaljujući kome je (npr) Kalemegdan postao park;
Aleksandar Krstić (1902-1980) – prvi pejzažni arhitekta u Srbiji. Školovao se u Moskvi, Kembridžu, zatim završio Poljoprivredno-šumarsko inženjerstvo i specijalizirao Vrtnu arhitekturu i vrtlarstvo u Pragu. Pre II sv. rata je bio upravnik Odseka za parkove i pošumljavanje Beograda, posle II sv. rata je radio u Glavnoj upravi za banje Srbije,  zatim u Higijenskom institutu Srbije, bio je predavač i profesor u Gradinarsko-cvećarskoj školi, kasnije i profesor Vrtne arhitekture na Akademiji primenjenih umetnosti u Beogradu i predavač na predmetu Komunalna higijena na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Izradio je i realizovao brojne projekte:  delovi Kalemegdana, zoo vrt,  Akademski park (1927), rekonstrukcija Topčiderskog parka (1930), Park Manjež (1931),  Park oko zgrade skupštine Srbije (1936), Hajd park u Beogradu(1937), rekonstrukcija Parka Vrnjačke banje, Spomen-groblje oslobodilaca Beograda (1954), zelenilo Beogradskog sajma…
Stevan Milinković (1926-1992) – prvi posleratni obrazovani pejzažni arhitekta. Posle II sv. rata je diplomirao u Beogradu na Šumarskom fakultetu, zatim završio pejzažnu arhitekturu u Hanoveru. Bio je prvi upravnik nacionalnog parka, zatim urbanista-pejzažni arhitekta, a kasnije i profesor Projektovanja parkova i Planiranja predela na Odseku za pejzažnu arhitekturu na Šumarskom fakultetu u Beogradu. Najznačajnije njegovo delo je Park Ušće u Beogradu;
Toma Bunuševac (1914-199?) – diplomirani inženjer šumarstva, profesor Šumarskog fakulteta – inicijator osnivanja Odseka za ozelenjavanje naselja na Šumarskom fakultetu u Beogradu (1960).

1960.

U Srbiji počinje sa radom Odsek za ozelenjavanje naselja i uređenje predela na Šumarskom fakultetu u Beogradu, koji kasnije menja naziv u Odsek za hortikulturu, zatim Odsek za pejzažnu arhitekturu, a od 2002. godine nosi ime Odsek za pejzažnu arhitekturu i hortikulturu.
U periodu bivše SFR Jugoslavije škole za pejzažnu arhitekturu su se formirale i u Ljubljani (Krajinska arhitektura na Biotehničkom fakultetu) i u Zagrebu (Vrtlarstvo i oblikovanje pejzaža, odnosno kasnije Krajobrazna arhitektura na Agronomskom fakultetu).

1964.

Diplomirao je prvi „diplomirani inženjer šumarstva za ozelenjavanje naselja“ – Slavoljub Kosarić (22.06.1964).

1983.

Veoma dugo se osećala potreba da struka ima svoju profesionalnu organizaciju.
Prva skupština Udruženja pejzažnih arhitekata Jugoslavije (UPAJ) održana 21.09.1983. godine. Sedište UPAJ bilo je u Dubrovniku. Predsedništvo su činili: Dušan Ogrin (predsednik – Ljubljana), Stevan Milinković i Nadežda Pejović (Beograd), Bruno Šišić (Dubrovnik), Sonja Jurković (Zagreb), Dragan Šojlevski (Skopje) i Branka Vukičević (Sarajevo).

1987.

UPAJ je registrovan kao 46 nacionalni član u IFLA – International Federation of Landscape Architects.

1996.

Posle raspada bivše SFR Jugoslavije održana je nova osnivačka skupština Udruženja pejzažnih arhitekata Jugoslavije (UPA), na Kopaoniku, a za predsednika je izabrana dr Jasminka Cvejić. Sedište UPA je bilo u Beogradu. Udruženje je registrovano kod Saveznog Ministarstva Pravde pod brojem: 3/1-092/61996-07 od 01.07.1996, reg. list 263, pod rednim brojem 214.

2001.

Održana je skupština UPA i izabrano novo Predsedništvo (05.04.2001) i to: Zoran Korjak (predsednik), Anđelka Jevtović (zamenik predsednika), Jasminka Cvejić, Mihajlo Grbić, Milica Rašić, Aleksandar Bobić, Dragan Vujičić (sekretar).

2003.

Održana je skupština UPA (25.10.2003), promenjen Statut i izabran Upravni odbor: Anđelka Jevtović (predsednik), Aleksandar Bobić, Dragan Vujičić, Uroš Brzaković, Branislava Milićević, Mirjana Šećerov, Olja Milosavljević.
Izvršena je preregistracija UPA i izmena imena: Udruženje pejzažnih arhitekata Srbije i Crne Gore (UPA).

2004.

Startovao je UPA sajt: www. upa.org.rs.

2005.

Realizovan je prvi Salon pejzažne arhitekture u organizaciji Udruženja. Salon PA je međunarodna bijenalna izložba radova iz oblasti pejzažne arhitekture. Izložba je otvorena 03.06.2005. godine u galeriji NIS-Jugopetrol u Beogradu. 

Osnovan je još jedan (novi) studijski program pejzažne arhitekture u Srbiji – na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu.

Udruženje postaje članica IFLA (Međunarodne federacije pejzažnih arhitekata).

2006.

Izvršena je preregistracija UPA i izmena imena: Udruženje pejzažnih arhitekata Srbije (UPAS).

2007.

Organizovan je drugi Salon pejzažne arhitekture u Galeriji „25 maj“ u Beogradu.

UPAS postaje članica SITS (Saveza inženjera i tehničara Srbije), od 09.11.2007.

2007-2010.

UPAS organizuje stručne ispite iz oblasti pejzažne arhitekture (od novembra 2010. stručni ispiti se za sve struke organizuju u Inženjerskoj komori Srbije – IKS).

2009.

Održan je treći Salon pejzažne arhitekture u Galeriji „Ikar“ u Zemunu.

2010.

Udruženje prvi put obeležava „April – svetski mesec pejzažne arhitekture„. Zajedno sa Odsekom za pejzažnu arhitekturu i hortikulturu Šumarskog fakulteta u Studentskom kulturnom centru je organizovana izložba i postavljena prostorno-umetnička instalacija „Misli globalno – deluj pejzažno“.

UPAS se seli u prostorije SITS.

2011.

Održan je četvrti Salon pejzažne arhitekture u Galeriji  nauke i tehnike SANU u Beogradu.

2013.

Održan je peti Salon pejzažne arhitekture u Galeriji  nauke i tehnike SANU u Beogradu.

2014.

U Zagrebu je održan skup „Krajobraz-Krajina-Pejzaž“,  prvi zajednički stručni skup Hrvatskog udruženja krajobraznih arhitekata (HDKA), Društva krajinskih arhitektov Slovenije (DKAS) i Udruženja pejzažnih arhitekata Srbije (UPAS). Od 2014. godine tri udruženja svake godine organizuju zajednički stručni skup sa različitim temama.

2015.

Održan je šesti Salon pejzažne arhitekture u Galeriji  nauke i tehnike SANU u Beogradu.

Održan drugi stručni skup „Pejzaž-Krajina-Krajobraz“. 

Potpisan Memorandum UPAS – HDKA – DKAS (međunarodni sporazum o saradnji Udruženja pejzažnih arhitekata Srbije, Hrvatskog društva krajobraznih arhitekata i Društva krajinskih arhitektov Slovenije – 05.06.2015).

Održana prva retrospektiva Salona pejzažne arhitekture u Novom Sadu (20-30.10.2015).

2017.

Održan je sedmi Salon pejzažne arhitekture u Galeriji  nauke i tehnike SANU u Beogradu.