Свако дрво је важно

Дрвеће је један од основних градивних елемената шума и зелених површина, а у урбаним срединама, где је веома мало простора за њихову садњу, дрворедна стабла и појединачна стабла на парцели представљају веома значајан елемент зелене инфраструктуре на најдетаљнијем нивоу. Дрвеће је витална компонента здравих и одрживих градова.

Управо стабла сађена на парцели изграђених структура различите намене имају изузетно велики значај за унапређење микроклиматских услова и прилагођавању града на климатске промене, због чега се узимају у обзир приликом обрачуна еколошког индекса. У складу са развијеношћу дебла и крошње, врсте дрвета и његове старости, различит је интензитет позитивног учинка. У складу са ширином крошње дефинисан одговарајући тежински фактор за одређене категорије стабала који улази у обрачун еколошког индекса. Величина дрвета игра важну улогу у његовој способности апсорпције CO2 и загађујућих материја. На пример, велика стабла (пречника преко 75 cm) имају 10 пута већу способност апсорпције него мала стабла (пречника мањег од 15 cm).

Да ли сте знали да у току једне године просечан аутомобил продукује око 4990 kg CO2? Са друге стране, на годишњем нивоу храст пречника око 50 cm апсорбује око 95 kg CO2, јавор пречника око 30 cm апсорбује око 40 kg CO2, док магнолија пречника од 20 cm апсорбује 25 kg.

Апсорпцијом штетних материја дрвеће смањује загађење ваздуха, чиме позитивно утиче и на ублажавање глобалног загревања, док истовремено процесом евапотранспирације и засеном ублажава ефекат урбаног топлотног острва.

Планским документом прописан циљани еколошки индекс постиже се и садњом стабала. Стратешки постављена стабла у пројектном решењу могу имати значајну улогу и на енергетску ефикасност објеката, а самим тим и на уштеду електричне енергије за хлађење и грејање објекта. Правилно засађено дрвеће око објекта може смањити потребе за климатизацијом за 30% и уштедети енергију која се користи за грејање за 20–50%.

Евапотранспирацијом дрвеће обезбеђује природно кружење воде, чиме се директно умањује могућност плављења, а њеним филтрирањем и складиштењем врши и њено пречишћавање.

Дрвеће у градовима обезбеђује станиште, храну и заштиту животиња, односно помаже у очувању биодиверзитета.

 

Пројекат “Зелена инфраструктура у компакт граду – еколошки индекс као инструмент отпорности на климатске промене” се спроводи у оквиру пројекта Београдске отворене школе „Зелени инкубатор“, уз финансијску подршку Европске уније и Фондације Фридрих Еберт. Садржај ове странице нужно не одражава ставове донатора ни Београдске отворене школе, и за њега је искључиво одговорно Удружење пејзажних архитеката Србије (УПАС).