РАЗГОВОР СА ГРАЂАНИМА „КАКО ДО ЗЕЛЕНИЈЕГ КОМШИЛУКА?“

У циљу што квалитетније реализације Пројекта “Зелена инфраструктура у компакт граду – еколошки индекс као инструмент отпорности на климатске промене”, радни тим УПАС-а је разговарао са грађанима о предлозима како до зеленијег комшилука. Сусрет је организован 9. октобра 2022. године у Коска бару, Дорћол плац. Позиву се одазвало преко тридесет становника компактно изграђених делова Београда, са подручја анализираних Пилот подручја. Догађај смо осмислили кроз четири тематска излагања којима смо желели да детаљније приближимо специфичности решења која предлажемо.

Првим излагањем смо присутнима предочили да у оквиру Пројекта који радимо, покушавамо да предложимо стручно решење за одређене проблеме у граду који се тичу свих нас. На проблеме које проузрокују климатске промене на локалном нивоу, али и на узроке којима сами доприносимо погоршању стања, а то су погушћавање физичке структуре, застирање непорозним материјалима, губитак вегетације и др. Међутим, сматрамо да су реалне околности веома важан аспект, где управо грађани треба да нам помогну у проналажењу, не само најбољих, већ прихватљивих решења. Такође, сматрамо да појединци и групе грађана треба да буду покретачи малих акција и да на решавање проблема на локалном нивоу утичемо лично или заједно са комшијама.

Потенцијална решења која доприносе адаптацији града на климатске промене, кроз достизање циљаног еколошког индекса као урбанистичког параметра, детаљније су приближиле колеге пејзажне архитекте које се баве пројектовањем, изградњом и одржавањем зелених простора.

Душан Тодоровић („Еталон“, д.о.о.) говорио је о партерном уређењу око објеката различитих намена. Кроз бројне примере присутнима је приближио како зелени простори око објеката у којима живимо и радимо треба и могу да буду уређени и организовани, доступни, садржајно избалансирани, еколошки функционални, одрживи и трајни, једноставно такви да се осећамо пријатно и безбедно. Истакао је да не постоји безнадежна ситуација, и потенцирао да и три озелењена метра квадратна дају еколошки допринос.

Далиборка Стојаковић („Башта биро“) је говорила о озелењавању зидова и фасада. Истичући да зелени зидови или живе вертикалне баште представљају урбану живу уметност велике еколошке вредности, упознала је присутне о системским и инжењерским решењима, њиховим карактеристикама, могућностима примене различитих биљака и специфичностима одржавања целокупног система.

Александар Вранеш („Fantasy garden”) на основу вишегодишњег искуства на озелењавању кровова, приближио је присутнима добробити оваквог решења на смањење температуре, анулирање велике количине атмосферских вода, загађење ваздуха и др. Представио је елементе екстензивних, полуинтензивних и интензивних кровних вртова, као и начин извођења и системе који се примењују.

Грађани су имали прилику да попуне упитнике на основу којих смо добили одговоре на питања да ли сматрају да зелене површине могу да реше уочене проблеме, на који начин би волели да буде уређено њихово двориште, да ли сматрају да решења која се примењују у свету можемо да применимо и код нас, као и да ли сматрају да би могли да се активирају и допринесу решавању локалних проблема кроз озелењавање својих дворишта. Овако добијени одговори као и сугестије добијене након активне дискусије током целог догађаја, значајно су помогли у профињењу иницијално дефинисаних предлога за увођење еколошког индекса у праксу планирања и његову реализацију.

У пријатној атмосфери уз кафу и пиће развила се дискусија са грађанима са много конструктивних предлога који ће бити интегрисани у документ са предлозима.

На крају,  као мали знак пажње, сви присутни су добили на поклон биљку (пузавицу) са препоруком да започну формирање свог зеленог зида на тераси или фасади објекта.

Овом приликом желимо још једном да се захвалимо свима који су својим присуством и активним учешћем подржали наш рад у развоју важне теме за град Београд и допринели припреми предлога за иницирање неопходних промена.

Пројекат “Зелена инфраструктура у компакт граду – еколошки индекс као инструмент отпорности на климатске промене” се спроводи у оквиру пројекта Београдске отворене школе „Зелени инкубатор“, уз финансијску подршку Европске уније и Фондације Фридрих Еберт. Садржај ове странице нужно не одражава ставове донатора ни Београдске отворене школе, и за њега је искључиво одговорно Удружење пејзажних архитеката Србије (УПАС).